Veliki izazov za svakog roditelja, naročito mladog, jesu prolasci kroz različite faze razvoja deteta. Prosto, neke stvari se dešavaju, i niste svesni šta u kom trenutku uraditi i kako se prema različitim fazama u razvoju deteta ophoditi. Dete se rodi, prošle su traume porođaja, i mama i beba su zdrave i prave. Kreću sledeće aktivnosti- grčevi bebe u stomaku, rastu zubi, počinju prvi koraci, a sa njima i prvi padovi i razbijena kolena, laktovi, glave… Međutim, sve ovo je trenutni problem, odnosno problem datog trenutka, koji prođe pa se zaboravi. Ipak, ono što stvarno predstavlja veliku traumu sa mnogo aspekata, jeste upis deteta u obrazovne institucije za najmlađe– jaslice, vrtiće, predškolske ustanove. Ovde ćemo predstaviti neke od problema sa kojima se- na ovaj ili onaj način, pre ili kasnije- susretne velika većina roditelja.

Cena vrtića- neprelazna prepreka

Pre svega, treba navesti da cene vrtića umnogome variraju zavisno od mesta boravka. Ta varijacija je uslovljena regulativama opština za državne vrtiće, odnosno tržišnim uslovima za privatne. Tamo gde je veća prosečna zarada domaćinstva, i više osoba zaposleno po domaćinstvu, naravno da je veća i cena vrtića, naravno, važi i obrnuto, gde je manja zarada i manje zaposlenih po domaćinstvu, tamo je i cena vrtića manja. Međutim, ono što je dosta interesantno za navesti je recimo primer Vojvodine. Ova regija Srbije je poznata po platama iznad proseka za ostatak Srbije, a ipak su poznati po niskim cenama vrtića, pa tako boravak jednog deteta u ovoj obrazovnoj ustanovi za decu košta u proseku 2000 dinara. Za razliku od recimo beogradskih vrtića gde mesečne cene u privatnim vrtićima i predškolskim ustanovama prelaze i nekoliko desetina hiljada dinara po detetu. Visina naknade za boravak deteta u ovim ustanovama glavni je uzrok problema pri upisu deteta u vrtić. Kod siromašnih građana, procenat dece koja idu u vrtić iznosi svega 9%, a ukupno gledano, za celokupno stanovništvo svih kategorija- neverovatnih i poražavajućih 38% dece ne ide u vrtiće i predškolske ustanove jer im nisu dostupne!

Roditeljska skeptičnost prema obrazovnim ustanovama za najmlađe

Naredni izazov roditeljstva jesu priče iz rubrike rekla-kazala, koje udaljavaju roditelje uopšte od ideje da dete šalju u ustanove za mališane, te samim tim i predtstavljju veliki problem pri odluci o upisu dece u vrtiće. “Dete je stalno bolesno“, “Bolje mu je sa bakom i dekom“, “Zašto bi radio/radila za 20.000 kad možeš da ostaneš kući, čuvaš dete i izbegneš plaćanje iste tolike cene za vrtić“-samo su neki od primera koji ustvari i te kako utiču na razmišljanje mladih, još nedovoljno snađenih roditelja. Posledica svega ovoga je da čak i oni roditelji koji imaju uslova da decu šalju na boravak u jaslice, vrtiće i predškolske ustanove- to izbegavaju jer im je prihvatljivije da decu čuvaju članovi porodice, nego da šalju decu u ove institucije, posmatrajući ih isključivo kao mesta za čuvanje dece, potpuno zanemarujući njihovu obrazovnu ulogu u razvoju deteta. Ono što, kao odbranu roditelja sa ovakvim stavovima, možemo reći je da se polako ali sigurno gubi poverenje u obrazovnu ulogu vaspitača, s obzirom na to da se često provlače kroz vesti priče o zapostavljanju dece, pogotovo kod onih najmlađih gde je nega i najpotrebnija.

Dete je ispod crte na konkursu za upis u vrtić

   Ovaj problem pri upisu deteta u vrtić koji pominjemo kao poslednji, ustvari je i najvažniji, i ubedljivo najčešći uzrok, koji povezan sa drugim faktorima, daje odgovor na pitanje: Zašto dete nije u vrtiću? Na vreme ste se prijavili na konkurs u državnom vrtiću, podneli ste svu potrebnu dokumentaciju, koja garantuje da ste ispunili sve uslove da vaše dete pohađa ovu instituciju, međutim lista je izašla i vaše dete nije na njoj. To i nije toliko čudno, budući da, recimo u Beogradu, broj prijava za vrtić bude i po tri i po puta veći od dostupnih mesta. Sledi trenutna razočaranost, i potraga za alternativom. Ono što se nudi kao potencijalno rešenje je da dete upišete u privatni vrtić. Međutim, tamo vas čeka nova problematika pri upisu deteta u ovu ustanovu- a to je cena od nekoliko desetina hiljada dinara. I za to ima rešenja. Glavni grad refundira sredstva do cene državnog vrtića za dete koje ima potvrdu da nije primljeno u državni vrtić. ALI. Prvo roditelji moraju da uplate te ogromne iznose vrtiću, a tek na kraju meseca im grad refundira sredstva. Ukoliko spadate u one sa prosečnim, ili ispodprosečmnim prihodima, to može biti neprelazna prepreka, jer, kako pokriti pristigle obaveze za tekući mesec, dok ne stigne refundacija? Ili morate praviti izbor između isključenog telefona, struje, vode, da biste poslali dete u vrtić. Krajnje tužni epilog priče za ono što bi trebalo da bude deo bezbrižnog detinjstva najmlađih mališana.

Kao apel nadležnima, navešćemo samo neke brojke kao pokazatelj problema kod upisa u obrazovne institucije za najmlađe u Srbiji:

• 9% dece iz najsiromašnijih porodica pohađa jaslice, vrtiće i predškolske ustanove.
• 38% dece iz porodica svih platnih razreda ne pohađa ove ustanove zbog cene.
• Cena privatnih ustanova iznosi više desetina hiljada dinara
• 44% dečice uzrasta između 3 i 4 godine obrazuje se u ovim institucijama.
• 6% od sve dece iz romskih naselja je smešteno u vrtiće.