Davne 1963. godine dizajnerka Meri Kvant je prodala prvi model mini suknje u svom butiku u Londonu, a iste godine se u Vogu pojavila suknja iznad kolena. Dizajnerka je bila inspirisana automobilom Mini i već krajem pedesetih godina počela je da predlaže sve kraće haljine i suknje.

Međutim, postoje izvesna sporenja oko ,,izumitelja” mini suknji. U to vreme je još jedan stilista dizajnirao kratke haljine i suknje,  pa mnogi smatraju da su zasluge njegove.

Činjenica je da se od pojave ovog parčeta garderobe promenio i način odevanja žena. Mini suknje su nametnule i upotrebu visokih čizama i šarenih unihopki. Pošto su mnogi osuđivali smeli poduhvat dizajnerke, govorila je, možda u samoodbrani, da je kreirala praktične i udobne suknje, a dužinu su određivale mušterije, koje su želele da one budu sve kraće i kraće.

Ima 50 godina, ali to se ne primećuje, mini suknja ne stari. Iako datira još od sredine dvadesetog veka, stalno je u modi i smatra se najvećim revolucionarnim otkrićem u svetu mode u to doba. Ovaj odevni predmet, pogodan za isticanje ženstvenosti i danas je veoma zastupljen i omiljen kod dama. Simbol je ženske slobode, a moglo bi se reći da se više dopada muškarcima nego ženama.

Nakon prvih mini suknji koje su kod velikog broja ljudi izazvale sumnjičavost, pojavili su se krajem šezdesetih godina providni modeli. Potom dolazi do ekspanzije sintetičkih materijala osamdesetih godina i proizvodnje crnih pankerskih mini suknji, za čim su usledile ,,muške” varijante ovih suknji, tj. elastični šortsevi,  koje je i Madona nosila na fotografijama iz tog vremena. Devedesetih godina stilisti Dolce & Gabbana i Prada su ponovo oživeli mini suknju, a modne piste su bile preplavljene novim, interesantim modelima.

Mini suknja nije promenila samo izgled, već i stil života mladih devojaka.