All posts tagged: zanimljivosti

Interseksualnost ili neodređen pol

neodredjen polŠta nas nas čini „muškim“ ili „ženskim“-naši hromozomi, naše genitalije, način na koji smo odgajani da mislimo o sebi, ili sve to zajedno? Kada se rodi dete neodređenog pola, prvo što roditelji i hirurzi rade jeste određivanje: biraju da li će novorođenče biti muško ili žensko, potom hirurški modifikuju detetove genitalije tako da uverljivo odgovaraju tom polnom identitetu i pružaju mu ostale medicinske tretmane (hormonske) koji potvrđuju određen pol.

Najpoznatiji slučaj interseksualnosti Džon/Džoana.

Džon i njegov brat blizanac rođeni su kao tipični XY muškarci, ali tokom obrezivanja u osmom mesecu, lekar je Džonu slučajno odstranio penis. Nakon konsultacija sa timom lekara odlučeno je da Džon bude medicinski rekonstruisan i da bude odgajan kao devojčica-Džoan. Tim profesionalnih lekara koji su radili na ovom slučaju uključivao je i psihologe koji su pomagali Džoan i njenoj porodici da se priviknu na novonastalu situaciju.

Decenijama je navođen uspeh ovog slučaja promene pola i korišćen je kao dokaz da lekari mogu da kreiraju rod svakog deteta. Mnogi kliničari koji se bave interseksualnošću su slučaj „Džon/Džoana“ koristili kao dokaz da se isti postulati mogu primeniti i na „pravu“ interseksualnost.

Međutim, izveštaji o uspehu ovog slučaja bili su preuranjeni. Kada su nedavno intervjuisali Džoan, sada odraslu osobu, saznali su da je odlučila da živi kao Džon kada joj je bilo četrnaest godina. Džon je sada oženjen i, usvajanjem, postao otac ženine dece. Na sopstveni zahtev, Džoani je u četrnaestoj godini urađena mastektomija, a u naredne dve godine nekoliko plastičnih operacija kako bi genitalije postale muževnije. Džonovo pravo ime je Dejvid Reimer. U 38. godini života Dejvid je počinio samoubistvo, nakon smrti brata-blizanca i raspada braka sa suprugom Džejn.

piggyInterseksualnost ili neodređen pol
read more

“Žena nikada nije dovoljno mršava“ !!?

I  pomisao na dijetu, ma i na tu reč samo, ne izaziva oduševljenje ni kod koga, ubedjena sam. Ipak, žene su stalno na nekim dijetama …I posle dijete odmah moraju na dijetu… Nedavno sam, sasvim slučajno, čula sa TV-a kako  jedna naša poznata folk pevačica plave kose i prebujnih, silikonskih grudi, a i usana kaze :“ Žena nikada nije dovoljno mršava!“. Dva puta je to ponovila (da se dobro zapamti!) ova mudrica i heroina srpskog „džet seta“ i ubedila jadnu voditeljku koja nije imala na to šta da doda.

Možda bi neko morao da je uputi na doktora, ali ne da bi uradila svoju 23. operaciju, već da joj malo objasni šta je, na primer, zdravlje. Ili možda zdrav razum?

Na žalost, ovakve emisije uglavnom gledaju tinejdžerke i adolescenti, pa nije ni čudo što u osnovnim školama čak 95% devojčica, uzrasta od 13 do 15 godina, drži dijetu koja bi mogla da bude štetna po njihovo zdravlje.

Čini se kao da je „biti na dijeti“ postalo life style. Sa naslovnih strana svih časopisa napisi  nas podsećaju na ovu ili onu dijetu, na TV-u u svim „ženskim“ emisijama one su nezaobilazna tema, na sve strane nam „poznati“ preporučuju ovo li ono da bi smo smršali…Nekad više verujemo njima nego svom razumu, pa umesto da odemo kod nutricioniste, izaberemo dijetu koju nam je u novinama „prepisala“ omiljena glumica jer je ona tako  za tek nekoliko dana skinula sve što je trebalo. Ma, i više!

Na žalost, sve dok smo zdravi i dok nam ništa ne fali igramo se sa svojim telom, nesvesni ili polusvesni da sve to može brzo da se promeni.

Stalno razmišljanje o hrani, brojanje svake kalorije i svakodnevno traženje i proučavanje dijeta ne bi trebalo nikom da je  preokupacija, a mnogima jeste. Takve stvari neretko vode do poremećaja sa ozbiljnim posledicama. Anoreksija nije samo problem „zapadnih“ društava, uzela je maha i u našoj zemlji. Zato, ukoliko imate adolescenta u kući, povedite računa o tome kako se hrani, šta im poručuju njihovi „idoli“, ali i kakav im primer vi sami dajete po tom pitanju. Potrudite se da dijete „zamenite“zdravim režimom ishrane i to je ono što bi trebalo da bude „life style“! Jer zdravlje bi trebalo da nam je  na prvom mestu, zar ne?

Nekada, ipak ne tako davno, govorilo se o „kategorijama“:  mršav/a, onako „taman“- dakle „normalna“, bucmast/a, debeo/la…I “biti mršav” nije bio kompliment, i to podjednako kao što to nije ono “bucmast ili debeo”…Ali, vremena se menjaju, „normalni“ su izgleda potpuno „out“. A kako i ne bi bili….

Ipak, u jedno sam potpuno sigurna, i ne dam da me ubede u suprotno– postoje i premršave žene! I, da, dodaću- otkad je to lepo?! Možda će gorenavedena estradna diva nekom prilikom u javnost da iznese „racionalan“ odgovor na ovo pitanje… Na žalost, nemoćna sam pred takvim „autoritetom“ i mogu samo da se nadam da će što manje devojčica poverovati u njene reči…

 

Autor:

Jelena Petrović

piggy“Žena nikada nije dovoljno mršava“ !!?
read more

Mini suknja puni 50 godina

Davne 1963. godine dizajnerka Meri Kvant je prodala prvi model mini suknje u svom butiku u Londonu, a iste godine se u Vogu pojavila suknja iznad kolena. Dizajnerka je bila inspirisana automobilom Mini i već krajem pedesetih godina počela je da predlaže sve kraće haljine i suknje.

Međutim, postoje izvesna sporenja oko ,,izumitelja” mini suknji. U to vreme je još jedan stilista dizajnirao kratke haljine i suknje,  pa mnogi smatraju da su zasluge njegove.

Činjenica je da se od pojave ovog parčeta garderobe promenio i način odevanja žena. Mini suknje su nametnule i upotrebu visokih čizama i šarenih unihopki. Pošto su mnogi osuđivali smeli poduhvat dizajnerke, govorila je, možda u samoodbrani, da je kreirala praktične i udobne suknje, a dužinu su određivale mušterije, koje su želele da one budu sve kraće i kraće.

Ima 50 godina, ali to se ne primećuje, mini suknja ne stari. Iako datira još od sredine dvadesetog veka, stalno je u modi i smatra se najvećim revolucionarnim otkrićem u svetu mode u to doba. Ovaj odevni predmet, pogodan za isticanje ženstvenosti i danas je veoma zastupljen i omiljen kod dama. Simbol je ženske slobode, a moglo bi se reći da se više dopada muškarcima nego ženama.

Nakon prvih mini suknji koje su kod velikog broja ljudi izazvale sumnjičavost, pojavili su se krajem šezdesetih godina providni modeli. Potom dolazi do ekspanzije sintetičkih materijala osamdesetih godina i proizvodnje crnih pankerskih mini suknji, za čim su usledile ,,muške” varijante ovih suknji, tj. elastični šortsevi,  koje je i Madona nosila na fotografijama iz tog vremena. Devedesetih godina stilisti Dolce & Gabbana i Prada su ponovo oživeli mini suknju, a modne piste su bile preplavljene novim, interesantim modelima.

Mini suknja nije promenila samo izgled, već i stil života mladih devojaka.

piggyMini suknja puni 50 godina
read more

Izlaziš iz kuće u džinsu? Možda si depresivna…

Način oblačenja ukazuje na raspoloženje pojedinca. Izašla si u džinsu? Tvoja odeća može biti simptom depresije. Često žene ne obraćaju pažnju na to kako se oblače ujutru, obično svaka kombinacija sadrži neki ,,kežual“ odevni predmet. Ali da li je njegov izbor sasvim slučajan?

Po rečima grupe engleskih psihologa, takve odluke se dovode u vezu sa duševnim stanjem. Naime, sprovedeno je istraživanje koje je obuhvatilo stotinak žena kojima je postavljeno pitanje šta oblače kada su depresivne. Izbor polovine ispitanica je bio džins, a mali broj je odgovorio da džins nosi kada su srećne. Štaviše, kada je osoba u lošem rapoloženju, bira bilo kakvu majicu koju uklapa sa pantalonama. Veoma mali procenat ispitanica se ponaša tako u dobrom raspoloženju. Takođe postoji podatak da je veća verovatnoća da će žena obući svoju omiljenu haljinu kada je vesela, nego kada je depresivna. Na osnovu toga se zaključuje da bi adekvatna garderoba mogla da popravi rapoloženje. Dakle, očigledno je da naš način oblačenja ne utiče samo na druge, već i na nas same. Psihološka moć načina oblačenja je zaista velika.

Nakit je takođe bitan. Kada je pojedinac dobrog raspoloženja veća je verovatnoća da će staviti šešir ili obuti omiljene cipele. Istraživanje je pokazalo da ,,odeća sreće“, tj. garderoba  u kojoj se osećamo dobro je odeća koja je odgovarajuće veličine, ističe figuru i sačinjena je od kvalitetnog materijala živahnih boja. A činjenica je da džins ne odlikuju pomenute karakteristike. Ali, koja je veza između džinsa i neraspoloženja? Psiholozi ovu pojavu objašnjavaju činjenicom da osoba koja se odlučuje za džins ne mari mnogo za izgled, što se nadovezuje na tvrdnju da depresivne osobe ne obraćaju mnogo pažnju na fizički izgled i utisak koji taj izgled ostavlja.

Da li, na osnovu ovih zaključaka treba da se rešite džinsa da biste bili srećniji? Svakako, na vama je da procenite…

piggyIzlaziš iz kuće u džinsu? Možda si depresivna…
read more

Otkriveni moždani mehanizmi zaljubljivanja

Seks i zaljubljenost imaju zajedničku neurološku osnovu. Sudeći po rezultatima istraživanja grupe naučnika sa univerziteta u Ženevi, puka seksualna želja i zaljubljenost aktiviraju istu moždanu regiju, samo na različitim mestima. U isto vreme se aktiviraju i druge moždane regije koje su zadužene za organizaciju osećaja i mentalnih aktivnosti koje omogućavaju upoznavanje društvenog sveta.

Naime, sprovedeno istraživanje se zasnivalo na upoređivanju snimaka magnetne rezonance mozga pojedinaca koji su posmatrali erotske slike i onih koji su posmatrali sliku svog partnera. Ispostavilo se da seksualna želja aktivira regije mozga koje inače stimuliše zadovoljstvo (npr. hrana), dok zaljubljenost stimuliše one regije koje inače aktivira zavisnost od droge.

Na osnovu ovih saznanja zaključeno je da se zaljubljenost razvija pomoću dela nervnog sistema koji reguliše osećanja i zadovoljstvo i aktivnosti moždanih regija koje su povezane sa očekivanjem nagrade, formiranjem navika i odgovorima na vizuelne nadražaje. Ukratko, reč je o apstraktnoj predstavi čulnog iskustva tipičnog za želju.

Vođa ovog istraživanja je definisao zaljubljenost kao zavisnost koja se stvara od seksualne želje u trenutku kada je ona ostvarena. Dok seksualna želja ima tačno određen cilj, zaljubljenost je mnogo apstraktnija i kompleksnija i ne zavisi mnogo od fizičkog prisustva određene osobe.

piggyOtkriveni moždani mehanizmi zaljubljivanja
read more

Gde je rodjen Hamburger?

Gde je rodjen hamburger? U Americi nije 😛

 

Ko misli da je hamburger nastao u Americi i do Evrope stigao tek u skorije vreme,zajedno sa jeda je kecapom,gresi.Sama rec kazuje nam da ne nemacki grad Hamburg ono mesto na kojem je to uskusno mleveno meso peceno na zaru,a još jedna teorija govori da su se u Hamburgu komadici mesa slicni odrescima u danasnjim hamburgerima posluzivali zajedno s okruglim pecivima.

Iz Nemacke je hamburger otplovio ka Americi i tamo se proslavio ,a vratio se u Evropu,dopunjen przenim krompiricima,koji stvarno jesu americkog porekla.

piggyGde je rodjen Hamburger?
read more